Svakog dana pričamo. U toku dana možemo da pričamo o milion stvari. U tome nam pomaže jezik, a jezik je sredstvo komunikacije.
Jezik nam otkriva da li je neko star ili mlad, odakle je neko, da li je neko dečak ili devojčica. Jezik koristimo za razmišljanje, planiranje, sporazumevanje ili učenje.
Na svetu postoji između šest i sedam hiljada jezika. Ja znam pomalo ruski, a sada učim i španski. Najprevođenija knjiga na svetu je Biblija.
Komunikacija funkcioniše tako što pošiljalac poruke pošalje poruku primaocu. To se svakodnevno dešava u školi, dok se igramo, ili na ulici. Međutim, komunikacija pored pričanja i govora podrazumeva i pisanje. Mi svakodnevno razmenjujemo poruke i tako komuniciramo. U vremenu kada internet nije postojao, ljudi su pisali i slali pisma. Komunikacija je i kada čitamo knjige. U svakoj knjizi pisac nam kroz priču šalje neku ideju.
Danas većina mojih vršanjaka nije zainteresovana za romane i priče, ali svi volimo da igramo video-igrice. I tu se koristi jezik. Svaka video-igra je priča iza koje se krije neka ideja. Video-igra je digitalni jezik koji se zasniva na kodovima i nekom programskom jeziku. To nam potvrđuje da je jezik svuda oko nas.
Postoji i neverbalna komunikacija. Mi svoja osećanja i stavove možemo da iskažemo i kroz mimiku ili gestikulaciju. Nekada ne možemo da utičemo na to kakvu poruku šaljemo. Crvenilo lica, ako smo se postideli, teško je sakriti. Isto je i sa bledilom nakon preživljenog straha.
Svet bez komunikacije i jezika ne bi mogao da funkcioniše jer ne bismo mogli da iskažemo svoja osećanja i razmišljanja. Da nema jezika, svet bi bio nerazumljivo mesto.
Autor: Nikola Slatinac
5. razred
Pop-up čitaonica